БЕОЧИН СЕЛО - ГРЕЈАЊЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавају се родитељи ученика који похађају наставу у школи у Беочин селу да до решења проблема са грејањем ученици треба да прате настава на РТС-у.
Хвала на разумевању!

OBAVEŠTENJE - TAKMIČENJE DABAR

ДАН ШКОЛЕ 2020

ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО ДАН ШКОЛЕ

На данашњи дан, 15. новембра 1846. године у грчко-цинцарској трговачкој породици Грчки, у ,,господском селу" Черевићу, рођен је Јован Грчић Миленко, песник чије име носи наша школa. Познат као ,,фрушкогорски славуј", последњи српски романтичар међу песницима и први приповедач народне фантастике у 19. веку.
У песниковој 17. години, умрла је од великих богиња, Милена Стефановић, његова другарица из детињства и прва љубав. По њој се песник назвао Миленком, што је у спомен вечне љубави обелоданио у својој песми „Ох, како ми перо дршће“.
 
  
,,Ох, како ми перо дршће!” 
Ох, како ми перо дршће!
Ох, како ми чело гори!
Ал' на срцу што ми лежи,
Хајде, песмо, изговори.
 
Од имена твог, Милено,
Сазидо сам спомен мио
У рањеној страсти својој
Миленком се покрстио.

Током свог кратког живота написао је бројна дела, међу којима се издвајају песме из збирке поетског назива „Зрачна свила“, а то су: „Моје селанце“, „Несташни дечаци“, „Са Фрушке горе“, „Зрачна свила“, „Поточара“, „Висибаба“ и много других. Песме су једноставне,  без измишљених осећања. Интересантно је да су се оне  читале и тумачиле и у черевићким дућанима. Приређивач тих „књижевних вечери“ био је песников млађи брат Ђорђе, трговац, који је стално уз себе имао по неку братовљеву песму и читао његове стихове у друштву.

Моје селанце
Бела птица крај Дунава
Раширила крила;
Птица та је  - село моје,
Што га чува вила.
 
Добра вила, посестрима,
Ту ме неговала;
Неговала, миловала, -
`Вако јадовала:
 
„Мој побрате, бриго моја,
Чело ми се мути;
Тајна страва груд ми мори,
Јер зло ти се слути:
 
Младост твоја пропеваће,
Ал`  са тужни гласи;
Срећу твоју запљуснуће
Живота таласи...
 
Тек по кадкад песма ће ти
Срце да разгали;
Но и њу ће многи рушит`,
К`о обалу вали...“
 
Птицо бела, село моје,
Чуј шта рече вила;
Ал` не бој се – шири само
Твоја бела крила...
 
Шири крила, а Дунав ће
Крила да ти штеди:
Да ме с крили поутеши –
Кад будем у беди...
 
На чесми
Стара чесма засузила
На маленом брегу,
Над њоме се липа свила,
Где се птице легу...
Миле птице легу...
 
Још к`о дерле гологлаво,
Чим пролеће сине,
Чесми тој сам хит`о право,
Да ме жеља мине.
Топла жеља мине.
 
Ту сам свагда понајвише
Наш`о кукурека,
И љубица мирисавих,
Пролетњих му сека,
Плавооких сека.
 
Ту сам увек слуш`о радо
Дунава шуштање,
И гледао мирно стадо,
Како брсти грање.
Зеленкасто грање.
 
У зиду сам име своје
Урезо: Јова;
А уз њега и сад стоје
Имена другова.
Милих ми другова!
 
Како ми је мила, Боже,
Ова чесма стара,
Кад ме и сад јоште може
Ево да очара...
Моћно да очара...
 
На доба ме прво сећа,
Што нам живот злати,
С којим оде прва срећа
Да се не поврати!
Никад не поврати!
 
Ох, па здраво, чесмо мила,
Међ`  веселим слављем!
Па ми напој село моје
Са јуначким здрављем!...
Са челичним здрављем!...
 
Летња ноћ у Фрушкој гори
О, тиха ноћи, како си лепа!
Како си пуна, препуна чара,
Рајевске среће, земаљског мира,
Што ми те лепу још лепшом ствара!
Како л` ти дивно месече светли...
Та све би сребро просуо чисто
На зелен ћилим твојих ливада
К`о да је вољан санано цвеће
Саном да смири, саном да свлада...
А звезда свака – красуљче неба –
Трептањем хитрим сејке што броји,
Радо би спала у бистре вале
Потока твоји`...
Лаком облачку што је залут`о
У даљном вису, зрачноме свету,
Чисто је жао што `но у лету
Звездане зраке маглом одбија,
Па жуди, ено, с чистине красне
Лако, плако, да се однија...
О, тиха ноћи, како си лепа!...
У теби све се слива – целива,
Е мислим ово да земља није,
Већем у рају све да се збива...
 
Зрачна свила
По зрачноме свету
Лелуја се свила...
Стани, бела свило,
Где си до сад била?
   Обустави лет!
   Обустави лет!
 
Гле, за тобом светлом
Још стотине стреме:
Весели се, цвеће;
Биће лепо време!
   Донео га Бог!
   Донео га Бог!
 
Поезија Јована Грчића Миленка послужила је као инспирација многим српским и страним композиторима који су живели и радили у Војводини у периоду романтизма. Разлог за толико интересовање за Миленкову поезију је приступачан садржај и разнородне риме његових песама.
Тако се у стваралачком опусу Јосифа Маринковића налазе следеће композиције: „Тежакова песма“, „Несташни дечаци“, а у стваралаштву Милоја Милојевића композиција „Љубичица“.

Иако познат пре свега као песник Ј.Г.М. се бавио и прозним стваралаштвом. Писао је реалистичке приповетке са мало романтизма и  пуно хумора. Познате су три приповетке чудних назива: „Змијина кошуљица“, „Сремска ружа“ и „У гостионици код ,,Полу звезде“ на имен-дан шантавог торбара“.

Јован Грчић Миленко живео је школовао се најпре у Черевићу, а затим у Петроварадину,  Сегедину, Пожуну и Бечу.  Због туберкулозе прекида студије медицине у Бечу и враћа се мајци која га је сместила у манастир Беочин гдеје  и умро у 29. години, 29. маја 1875.године. Рано преминули песник Јован Грчић Миленко сахрањен је у непосредној близини цркве, на северној страни, што потврђује гробна плоча са натписом, уклесаним стиховима којима се у име српског рода од песника опростио његов савременик и пријатељ свима нама познати песник Јован Јовановић Змај.



Змајеви стихови на споменику
Ево ти горе, ево
Којој си слатко пево-
Сад јој славуји поје
Умилне песме твоје.
Гора ти чува тело
А спомен српство цело.

Част нам је што наша Основна школа ,,Јован Грчић Миленко" у Беочину, са свим подручним јединицама: Раковац, Беочин село и Черевић, носи име познатог песника свог краја. 

Срећан Дан школе желимо свим ученицима, наставницима и свима запосленима!

ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
 
Државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, чији је симбол цвет, Наталијина рамонда, обележава се данас, 11.11.2020.године, у Србији.
 
Подсећању на тај дан су у Србији од 2005. године били посвећени први часови у школама, а Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник прославља од 2012. године.
 
Тог дана, 11. новембра је 1918. године у Француској потписано примирје које је било на снази до закључења коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године, када је формално окончан Први светски рат.
 
Дан примирја је у Србији нерадни дан, а обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Kомонвелта то је „Дан сећања“, а у САД је „Дан ветерана“.
 
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века; зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде, која је име добила по краљици Наталији Обреновић.
 
  
Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Kајмачалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.
 
Наталијину рамонду називају и „цвет-феникс“ јер се, када наступи сушни период, притаји и осуши, да би с првом кишом поново озеленела.
 
Завод за заштиту природе Србије помиње да је Наталијину рамонду 1882. године, у Јелашничкој клисури надомак Ниша, открио је лекар и ботаничар Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.
 
Он је због краја у којем је открио тај цвет, желео да га назове „Нишка рамонда“, али је ипак одлучио да му име да по краљици Наталији Обреновић.
 
Тај цвет је у Србији заштићен законом, као „строго заштићена врста“ што значи да је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта.
 
Ипак, каже Завод за заштиту природе, опстанак те врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветних биљки ради гајења на другом месту.
 
Заштићена подручја Наталијине рамонде су Парк природе „Сићевачка клисура“, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура“, Специјални резерват природе „Сува планина“, Национални парк „Шар планина“.
 
Наталијина рамонда која расте и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске, трећа је и последња откривена врста из рода рамонди. Претходне две отркивене су „Српска рамонда“ коју је на Ртњу нашао Јосиф Панчић, и „Ramonda myconi“ – ендемска врста на Пиринејском полуострву.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ И РОДИТЕЉЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА УЧЕНИКЕ И РОДИТЕЉЕ

ДАБАР ТАКМИЧЕЊЕ 2020

Фе Демус 2020.

ФеДемус 2020.
 
На 25. јубиларном Републичком фестивалу,,Деца композитори”, ФеДемусу 2020, одобреном и подржаном од стране Министарства просвете Републике Србије, једином на коме деца учествују као композитори, текстописци и извођачи, а који на тај начин промовише младе таленте, дечије стваралаштво и креативни рад одраслих са децом, наша ученица Милица Вељковић 6-3 освојила је прву награду, као кантаутор песме ,,Осмех”. Конкурс је трајао од 15. јануара до 15. марта, а завршни концерт награђених је одржан 23. октобра 2020. године без присуства публике у Дечијем културном центру Београд, у сали ,,Донка Шпичек”. Публика је могла да прати пренос уживо на You Tube каналу ДКЦБ. Честитамо свим учесницима, а посебно Милици Вељковић што је у тако лепом светлу представила нашу, ОШ,,Јован Грчић Миленко” из Беочина.
 
        ОСМЕХ
 
Ја свима причам, да имам среће,
јер мој је осмех, благо највеће.
 
И мојој мами кад осмех сија,
е то је срећа и то ми прија.
 
А тек мом тати, кад осмех блиста,
то је за мене срећа чиста.
 
Рефрен
Јер искрен осмех, ко сунце греје
свако је лепши када се смеје.
Тај лепи осмех од ува до ува,
верујте мени он здравље чува.
 
Бата мени кад осмех пружи
срце се моје са срећом дружи.
 
Бакин ми осмех баш много годи,
јер њен ме осмех кроз срећу води.
 
А тек мом тати, кад осмех блиста,
то је за мене срећа чиста!
              
Рефрен...

Текст и музика – Милица Вељковић, 5. разред                                                     
Наставник – Драгана Марјановић                                                     
Основна школа ,,Јован Грчић Миленко”,

       

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
Ученици ОШ ,,Јован Грчић Миленко” из Беочина још једном су показали своју несебичност и хуманост. Овог пута сакупљан је новац за лечење девојчице Лане Јовановић. Ученици 6-4 разреда са својом разредном наставницом ликовне културе Весном Мијин организовали су, сада већ традиционално, прикупљање новца у хуманитарне сврхе и овог пута скаупили у нашој школи око 20.000,00 динара. Такође, и одељење наставнице географије Весе Ивановић 8-5 учествовало је у овој хуманитарној акцији, али путем смс порука, тј. Хуманитарне фондације ,,БУДИ ХУМАН” Александра Шапића са прилозима од по 200,00 динара по поруци. Уколико нисте дали прилог, а желели бисте можете то учинити слањем СМС поруке: ”Упишимо 808 и пошаљимо СМС на 3030!”
За Ланину животну битку! Будимо хумани!
Помозимо Лани!
ХВАЛА СВИМА!

 

ДАН ОПШТИНЕ БЕОЧИН, 16. ОКТОБАР 2020. ГОД.

ДАН ОПШТИНЕ БЕОЧИН, 16. ОКТОБАР 2020. ГОД.

Дан општине Беочин свечано се обележава 16. октобра јер је то дан ослобођења општине у Другом светском рату (1939-1945). Дана, 16. октобра 1944.године, Седма војвођанска бригада ушла је у Беочин и ослободила га од фашистичких окупатора. У ратним страхотама и борбама Другог светског рата из општине Беочин погинуо је 321 борац, а у вихору рата животе је изгубило још 853 житеља ове општине. Храброшћу и неустрашивошћу су се посебно истакли народни хероји, младићи, Ставан Петровић Бриле и Димитрије Лазаров Раша којима је подигнут споменик у градском парку. Сваке године на овај дан општинско руководство полаже венце на споменик у знак сећањи на тај начин обележава Дан општине Беочин.

УЧИМ, ЗНАМ, ВРЕДИМ

УЧИМ, ЗНАМ, ВРЕДИМ
http://uzv.rs/sr/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83-%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BC-2020/?fbclid=IwAR0DPO-yj-y04CeeqYufdjofDNcwJC5P_JARXU9Ewl9eDuChvmgS9Hn1mA0