ЗАСЛУЖНИ УЧИТЕЉИ СЕЛА БЕОЧИНА

Датум: 05. Decembar 2022 23:03 Категорија: Новости

ЗАСЛУЖНИ УЧИТЕЉИ СЕЛА БЕОЧИНА
На иницијативу наше суграђанке госпође Соње Кокић из села Беочина, која се заложила да имена и дела заслужних учитеља који су живели и радили у селу Беочин не падну у заборав, уз сагласност Школског одбора, а захваљујући донацији Мирослава Вујића и Јаноша Лахоша, израђена је спомен-плоча посвећена учитељима: Богдану Глумцу, Иси Медаковићу и Бошку Брзићу. Спомен-плочa је, у понедељак, 5.12.2022. године, у присуству директора школе Драгана Митића, постављена на школу у Беочин селу да подсећа оне који знају и упозна нове генерације са људима који су оставили траг на генерацијама ученика који су похађали школу у селу Беочину. Захваљујемо се у име школе и наших суграђана на иницијативи госпођи Соњи Кокић, а на овом лепом поклону господи Мирославу Вујићу и Јаношу Лахошу.   
     

      



БОГДАН ГЛУМАЦ

Службовао у Беочину од 1898 - 1913. године. ,,Учио је писмености и животу неколико генерација беочинске деце, а њиховим родитељима помагао као најбољи пријатељ. Оно сто је учинио траје читав век и доносило им је корист без премца...", пише Љуба Вукмановић у часопису ,,НАШ ВЕK” који је издат о стогодишњици Шумске заједнице Беочин.
Уз службовање у Беочину завршио је студије права у Загребу. Говорио је немачки и мађарски уз српски језик. Имао супругу, учитељицу, и двоје деце. За једног сина постоји траг да је био касније судија у Новом Саду, Милан Глумац.
Најврдније што је оставио као аманет беочинцима је УГОВОР из 1903. године за куповину грофовске шуме, дела Фруске горе од села Беочина до Бранковца. По томе га се беочинци и после сто и више година са великом захвалношћу и поштовањем сећају. Не само што је написао Уговор који је био необорив и који је штитио приватну својину од 1903. године до данашњег дана, Уговор који је просао све режиме без иједне промене, а траје и дан данас. Изучава се и данас на Сорбони и на Шумаском факултету у Београду. Помогао сељацима да се организују, удруже и изађу из сиромаства и киријања грофовима. Шумска заједница и дан данас постоји и чува оригинални Уговор у својој архиви.
Уцитељево име треба да остане златним словима уписано у селу Беочину.
 
ИСА МЕДАKОВИЋ

Уцитељ који долази иза Богдана Глумца, од 1914 - 1941. године када су га усташе стрељале на самом почетку Другог светског рата. Учитељ који је такође био омиљен међу беочинцима којима је био предводник и саветник у много чему животном не само у оквиру своје службе. Утицао на културни живот, описмењавање, и рад са децом и њиховим родитељима. Не треба да се заборави његово име.
 
БОШKО БРЗИЋ

Уцитељ који је јос увек жив, рођен 1933. године. Заслужује место уз ова два претходна уцитеља. У Беочину је од 1956 - 1962. године оставио дубок културни траг на живот и житеље села Беочина који га и дан данас спомињу.
Учитељ који је дао допринос културном развоју села оснивањем:
Библиотеке ,,Иса Медаковић", Kултурно-уметничног друштва ,,Иса Медаковић"које је радило у неколико секција и окупљало младе из села Беочина, организовао фолклорну секцију, тамбурашку секцију, основао Планинарско друство ,,Осовље" и много других активности којима је допринео културном развоју села и малдих у том периоду.
По његовом одласку (због партијског неслагања) много тога је угашено и престало да постоји. Наставио је учитељским радом у Будисави, ту је и пензионисан и живи и дан данас. У међувремену је извео много генерација, завршио факултет, стекао звање магистра књижевности и наставио да се бави научним радом и писањем књига.
Беочин га памти са постовањем, а учитељ Брзић никада није заборавио Беочин и увек нагласи да су му то најлепше године службовања. Добитник је Октобарске Захвалница града Беочина 2021. године.