ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОДРШКА

 

У мору информација које пристижу са свих страна , не желимо дужити, већ упутити вам кратку подршку и који савет.

Сведоци смо незапамћене пандемије која је захватила читав свет, цела кугла земаљска па и ми на њој требамо се придржавати свих савета и упутства лекара

како би смо што пре изашли из ове кризе. Криза је стање кроз које сада сви заједно пролазимо, али опет свако на себи својствен начин исказује. Многи од нас су вероватно забринути, осећају тугу и збуњеност и то је сасвим уреду, јер када не владамо ситуацијом и немамо довољан број информација о свему често се јавља страх за сопствено и здравље наших најмилијих. Дакле, не брините се, наше реакције какве год биле су сасвим нормалне у ситуацији која није нормална. Добро је што кризе не трају вечно, па

тако можемо знати да ће се и ово стање завршити. Ова као и све друге кризе кроз које пролазимо у току живота, нас покреће да уложимо своју снагу, вољу и труд да

се реорганизујемо и прилагодимо новонасталој ситуацији. Свака криза носи са собом и драгоцено искуство.

За ученике

Оно што вам може бити корисно и што може олакшати ситуацију јесу следећи предлози:

- Направите јасан план и програм дневних активности, када слушате наставу, када радите домаћи и остале активности везане за школске обавезе. Исто тако важно је

   дружење путем друштвених мрежа, слушање музике, читање забавних садржаја, гледање филмова, серија, помагање у кућним обавезама и одмор.

- Не слушајте по читав дан и претерано само вести о пандемији, и никако не доносите сами закњучке о свему. Увек отворено питајте родитеље за све недоумице које имате.

- Будите одговорни према себи и другима.

Психолошке реакције које вам се могу јавити и које су сасвим очекиване:

- Честа потреба за плакањем

- Љутња и свађа са другима

- Страх да ће се кризна ситуација поновити

- Страх од ствари или ситуација од којих се раније нисте плашили (нпр. страх да останете сами код куће, страх од мрака...)

- Осећање стида због слабости да превазиђе кризну ситуацију

- Потреба да се буде сам

- Потреба да се буде поред одраслих који их воле

- Тешкоће у учењу

- Заборавност

- Утисак да се заборавило све оно што се раније знало

- Стално осећање умора

- Болови у стомаку, мучнина итд.

 

За Родитеље/Старатеље:

Како помоћи деци

- Будите стрпљиви. Дајте времена детету да се прилагоди,( неком је потребно више а неком мање времена).

- Саслушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима

- Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне одговоре

- Не конкретна питања одговарајте конкретно

- Помозите детету да задовољи потребу за сигурношћу – будите поред њега и организујте заједничке активности

- Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе

- Показујте му љубав чешће него раније

- Не љутите се ако вам се чини да је дете постало дрско или непослушно

- Немојте га кажњавати ако пропусти неку школску обавезу

- Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет

- Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност

 

(Психолошке реакције ученика и савети за родитеље, преузети у фрагментима са сајта министарства просвете и технолошког развоја из приручника Психолошке кризне

интервенције у образовно-васпитним установама)

СОС телефон Министарства просвете, науке и технолошког развоја за психосоцијалну подршку запосленима у просвети,родитељима и ученицима је
0800-200-201 ( 9,00-14,00).

 

Остајте нам здраво!

Школски психолог,

Миња Ненадов