О нама

Основна школа ,,Јован Грчић Миленко“ у Беочину
 
Град Беочин, Р Србија, Општина Беочин, Јужнобачки округ, удаљеност од Новог Сада 18,5 км, од Београда 92 км.
 
Основна школа „Јован Грчић Миленко“ у Беочину једна је од две основне школе на територији Општине Беочин и у њој наставу похађају ученици из места: Беочин, Беочин село, Раковац и Черевић.
 
Основна школа у Беочину основана је  27.2.1962.г. што је документовано Оснивачким актом школе.
 
Настава је, од оснивања школе 1962.године до изградње нове згаде школе, одржавана у Шпицеровом дворцу. Нова школска зграда отворена је 29. новембра 1967. године. Школа је првобитно носила име Основна школа ,,29. новембар“ по тадашњем великом празнику Републике јер је тог дана предата на коришћење. Са наставом у новом објекту школе сеотпочело у 2. полугодишту 1968.године. У школској 1967/1968. години основну школу на подручју беочинске општине похађала су 1783 ученика.


  

Школске 1968/1969. године школа добија име по песнику из Черевића Јовану Грчићу Миленку, и до данас носи име Основна школа ,,Јован Грчић Миленко“.
 
Дан школе од школске 1968/1969. године прослављао се 29.јуна, а од 2015. године прославља се 15. новембра.
 
Школа прославља школску славу, Светог Саву, 27. јануара. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године. Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.После полувековне забране од стране комунистичког режима, 1990-их година поново се враћа као школска слава.
 
Матична школа је лоцирана у самом градском насељу Беочин, док су подручне јединице у местима подручја општине Беочин: Беочин село, Черевић и Раковац.
 
Матична школа састоји се од две зграде, међусобно повезане, укупне затворене површине од 8.129 м кв. „Стара“ зграда саграђена је 1966.године, затворене површине 4.248 м кв. У том делу зграде се реализује настава за ученике од V до VIII разреда. „Нова зграда“ је монтажна, саграђена 1981. године, укупне затворене површине 2807 м кв где наставу похађају ученици од I до IV разреда.

   

Школу чине и три издвојена одељења:
-           Беочин село, зграда саграђена шездесетих година, али  укупне затворене површине 120 м кв. која нема фискултурну салу. Има избетонирано двориште.
У издвојеном одељењу Беочин село, зграда је стара , али је редовно одржавана. Објекат има две учионице, зборницу, хол и санитарни чвор.
Околину школе чини један терен за мале спортове и скромно бетонирано  двориште. Овај објекат нема фискултурну салу.


 
-           Черевић, зграда саграђена 1993. године,  705 м кв затворене површине и отвореног школског дворишта. Зграда поседује 4 учионице општег типа, фискултурну салу, велики хол са амфитеатром, зборницу, санитарни чвор.
У мају 2021. гонине стара расвета замењена је лед расветом.
Посебан део зграде користи за свој рад ПУ „Љуба Станковић” из Беочина.


-           Раковац, зграда саграђена шездесетих година, површине 235 м кв. Зграда нема фискултурну салу, има школско двориште – већим делом бетонирано.Издвојено одељење у Раковцу је реновиранo 2004. године и поседује две учионице општег типа, ходник, зборницу и санитарни простор. Један део зграде користи ПУ „Љуба Станковић” за своје потребе. Овај објекат има велик простор око себе са скоро изграђеним спортским теренима, али зато нема изграђену фискултурну салу. Пројекат за фискултурну салу је урађен (финансирала га је локална самоуправа) и започета је градња.




Грејање у централној школској згради је даљинско (Градска топлана).  У  издвојеним одељењима је грејање на плин, у селу Беочин и Черевићу централно, а у Раковцу се зграда греје помоћу плинских пећи.
 
У школи не ради школска кухиња нити се врши дистрибуција хране. У згради централне школске зграде постијала је продавница са школским прибором и прехрамбеним производима која не ради од школске 2020/2021. године због епидемије COVID 19.
 
Етнички састав становништва у Беочину чини 17 националности, а највећа заступљеност је: Срба 58,26%, Рома 12,64% и  Југословена 8,6% и других. Висок ниво популације Рома захтева и адекватне активности школе око њиховог потпуног укључења у систем образовања и васпитања. У прилог томе школа запошљаваједног педагошког асистента, који је својим радом у знатној мери помогао бољој интеграцији ученика ромске популације у образовни систем.  Како је већина ромске популације исламске вероисповести у школи поред православне вронауке постоји и изборни предмет исламска веронаука, као и грађанско васпитање, који су законом уведени 2001. године.
 
Школа „Јован Грчић Миленко“ поред васпитно-образовне функције представља центар многих хуманитарних акција,  спортских и културних манифестација у нашем граду и околини. Ученици у великом броју учествују на разним смотрама и такмичењима и постижу значајне резултате на свим нивоима такмичења, укључујући и највише рангове такмичења у држави – републичко, тј. државно такмичење, у више области (историја, биологија, физика, ликовна и музичка култура, физичко васпитање...).
 
У централној школској згради налази се школска библиотека са више од 10000 књига. Библиотека је снабдевена лектиром за ученике и уџбеницима за наставнике, али у библиотеку не стижу стручни часописи и листови.
 
У просторијама школе налази се зубна амбуланта Дома здравља у Беочину. Услуге користе сви ученици школе. А складу са планом здравствене заштите стоматолог организује и редовне систематске прегледе за ученике свих  разреда у школи.
 
У две учионице школе реализује се настава истурених одељења Школе за образовање и васпитање деце ометене у развоју „Милан Петровић“ из Новог Сада, са променљивим бројем ученика.
 
У школи се одржавају и семинари, а учесници семинара су често предавачи и полазници који су са територија других општина. 
 
Школа је од 1995. побратими са школом у Мађарској, из места Батања, и једном годишње организују се узајамне посете. Сарадњу су започели директор из Беочина Бранко Петричевић, наставник српског језика, и директорица из Батање Кристина Роцков, наставница руског језика.
 
Летопис школе се води од 1996. године у књизи Летопис основне школе „Јован Грчић Миленко“,  са текстуалним делом и пратећим фотографијама.
 
Овај крај је познат и по фабрици цемента Lafarge-BFC која данас запошљава око 300, док је пре приватизације било запослено преко 2000 радника. Смањена запосленост радника допринела је повећању броја ученика – корисника социјалних и других примања.
Како би остварила што бољу повезаност са локалном средином и појачала свој утицај на развој младих у општини Беочин, школа је у оквиру својих програмских активности сарађивала са: Министарством просвете Републике Србије, Покрајинским секретаријатом за образовање, Школском управом Нови Сад, МУП Нови Сад – полицијском испоставом у Беочину, општинском Управом у Беочину, Месним заједницама на територији општине Беочин, ПУ „Љуба Станковић” у Беочину, Центром  за социјали рад, Домом здравља „Душан Савић Дода” у Беочину, Црвеним крстом у Беочину, Домом културе у Беочину, средствима јавног информисања и др.
У школској 2021/2022. години Основну школу ,,Јован Грчић Миленко“ у Беочину од 1. до 8. разреда похађа 880 ученика (407 дечака и 473 девојчице) распоређених у 41 одељење. Укупан број наставника је 81 (16 мушких и 65 женских).
Директор школе је, од 13.4.2021. године, наставник историје Драган Митић.




Јован Грчић Миленко
(15.11.1846-30.5.1875)
      У питомом сремском селу Черевићу, смештеном између Дунава и благих фрушкогорских падина , у посрбљеној грчкој породици родио се дечак Јован. Када је одрастао, овај младић је своје презиме Грчки преиначио у Грчић како би још више нагласио своје српство, а нешто касније је свом имену додао и име Миленко по девојци Милени Стефановић, својој великој љубави.
     Школовао се у родном селу, затим у Петроварадину, а касније је и студирао медицину у Бечу. Завичај, родољубље и вољена Милена били су му инспирација, а наши песници романтичари, Бранко и Змај узори. У Бечу, 1869.године изашла је збирка његових песама али ју је критика веома оштро дочекала, што је несигурног младог човека веома узнемирило и разочарало. Више није објављивао, али је наставио писати. Због болести се морао вратити кући из Беча, а умро је 1875.године у манастиру Беочин на рукама своје мајке Ане.
      Док је у поезији неговао типичне романтичарске мотиве – природа, љубав, смрт, љубав према своме народу, у његовој прози можемо уочити једног сасвим другачијег Грчића. Као прозни писац дуго је остао непознат и неоцењен, а наш познати књижевни критичар Милан Кашанин сматра да се у његовој прози може уочити“ првокласни приповедач и зачетник наше новије приповетке.“ Каже, такође, да је рад Јована Грчића Миленка био тих, развитак поступан, живот кратак, а успех спор.
      Стваралаштво младог Грчића је једна драгоцена семенка која је тек почела клијати, која није имала времена да израсте и процвета, која нам је тек наговестила какве смо богате плодове могли добити само да је наш млади песник дуже поживео.
       Наша школа је једина школа која носи име Јована Грчића Миленка и то нас обавезује да чувамо успомену на овог песника младости, љубави и завичаја и да одржимо обећање које му је Змај дао:  „Гора ти чува тело, a спомен српство цело.“